Ja došao sam iz komšiluka
Gde prvo se uče psovke pa onda škola
Gde mor'o si da se braniš da ne bi bio šonja
Gde piša se gde se stigne jer ceo grad je klonja
U gradu greha gde lako se strada od pištolja
Odatle dolazim, od malena sve ludo je
Meni je normalno ono što tebi čudno je
Drug nije drug, znaš koji predstavljam trg
Ako ništa se ne zna, zna se da dug je dug
U ovim zgradama većina je priča loša
Pa ne pitaj zašto ta deca pomisle da su nebitna
I da ih ne vole roditelji pa potraže
Ljubav na ulici gde su sve priče trolične
Zajebeš obrazovanje, škola – ma, neka hvala
Pa skontaš da ti je best friend džanki iz kraja
Pa pustiš suzu u sebi kad nikog nema
Za moje gradske pacovčine ljubav jedna
REF
Ne moraš moj život da razumeš
Al’ probaj da od svog
Nešto stvoriš pre nego umreš
Ne moraš moj život da razumeš
Razumi svoj, pusti druge, pa kako bude (x2)
Dok pravi ratnici u rovu su zemlju branili puškom
Ja sam od mangupa skid'o fore kako da budem muško
Prvi cim i prva sprava da ode bol
Kevine priče “ma, poslaću tebe ja u dom”
A ja sam mislio biće sve kako treba
Da svoje mesto ću naći tu negde ispod neba
Ilegala na dohvat ruke, svega baš puno
Pa deset godina, kume kao da sam poduv'o
Još samo jedan što mnogo je očekivao
Muziku živeo samo se navarivao
Nisam uživao, ali, sve to sam radio
Gubio vreme i samog sebe izradio
Sad pravim pare kako znam i umem
Sebi se vratio, sada sebe bolje razumem
I bitne stvari na prvom mestu k’o prioritet
Grudi preseče baš uvek kada čujem sanitet
REF
Ne moraš moj život da razumeš
Al' probaj da od svog
Nešto stvoriš pre nego umreš
Ne moraš moj život da razumeš
Razumi svoj pusti druge pa kako bude (x2)
Ja sam iz dvorišta gde je droge bilo k'o vode
U svakoj zgradi tu i tamo, onde i ovde
Ja sam iz ulice nazvane po Maršalu
Čudno oblačenje pa te smatraju za budalu
Ja sam iz zgrade gde ljudi za male plate rade
Tu ceo život se osećam k'o insajder
Moj grad i skokovi s' trambuline
Svi se znamo jer svi smo ološ iz okoline
Ulični odgoj, pa često zaleću se na žace
Srbija, kume tu face ne vole policajce
Gde nema para ima puno ljubomore
Svi besni, spremni da lobanju nekom otvore
Markove reči, Užice, mali Monte Karlo Balkana
Osmeh na licima kad se fura priča lagana
Puno je rana pa puno se pije svakog dana
Jedna ljubav, sunce dođe kad prođe tama
REF
Ne moraš moj život da razumeš
Al' probaj da od svog
Nešto stvoriš pre nego umreš
Ne moraš moj život da razumeš
Razumi svoj pusti druge pa kako bude (x2)
Gde prvo se uče psovke pa onda škola
Gde mor'o si da se braniš da ne bi bio šonja
Gde piša se gde se stigne jer ceo grad je klonja
U gradu greha gde lako se strada od pištolja
Odatle dolazim, od malena sve ludo je
Meni je normalno ono što tebi čudno je
Drug nije drug, znaš koji predstavljam trg
Ako ništa se ne zna, zna se da dug je dug
U ovim zgradama većina je priča loša
Pa ne pitaj zašto ta deca pomisle da su nebitna
I da ih ne vole roditelji pa potraže
Ljubav na ulici gde su sve priče trolične
Zajebeš obrazovanje, škola – ma, neka hvala
Pa skontaš da ti je best friend džanki iz kraja
Pa pustiš suzu u sebi kad nikog nema
Za moje gradske pacovčine ljubav jedna
REF
Ne moraš moj život da razumeš
Al’ probaj da od svog
Nešto stvoriš pre nego umreš
Ne moraš moj život da razumeš
Razumi svoj, pusti druge, pa kako bude (x2)
Dok pravi ratnici u rovu su zemlju branili puškom
Ja sam od mangupa skid'o fore kako da budem muško
Prvi cim i prva sprava da ode bol
Kevine priče “ma, poslaću tebe ja u dom”
A ja sam mislio biće sve kako treba
Da svoje mesto ću naći tu negde ispod neba
Ilegala na dohvat ruke, svega baš puno
Pa deset godina, kume kao da sam poduv'o
Još samo jedan što mnogo je očekivao
Muziku živeo samo se navarivao
Nisam uživao, ali, sve to sam radio
Gubio vreme i samog sebe izradio
Sad pravim pare kako znam i umem
Sebi se vratio, sada sebe bolje razumem
I bitne stvari na prvom mestu k’o prioritet
Grudi preseče baš uvek kada čujem sanitet
REF
Ne moraš moj život da razumeš
Al' probaj da od svog
Nešto stvoriš pre nego umreš
Ne moraš moj život da razumeš
Razumi svoj pusti druge pa kako bude (x2)
Ja sam iz dvorišta gde je droge bilo k'o vode
U svakoj zgradi tu i tamo, onde i ovde
Ja sam iz ulice nazvane po Maršalu
Čudno oblačenje pa te smatraju za budalu
Ja sam iz zgrade gde ljudi za male plate rade
Tu ceo život se osećam k'o insajder
Moj grad i skokovi s' trambuline
Svi se znamo jer svi smo ološ iz okoline
Ulični odgoj, pa često zaleću se na žace
Srbija, kume tu face ne vole policajce
Gde nema para ima puno ljubomore
Svi besni, spremni da lobanju nekom otvore
Markove reči, Užice, mali Monte Karlo Balkana
Osmeh na licima kad se fura priča lagana
Puno je rana pa puno se pije svakog dana
Jedna ljubav, sunce dođe kad prođe tama
REF
Ne moraš moj život da razumeš
Al' probaj da od svog
Nešto stvoriš pre nego umreš
Ne moraš moj život da razumeš
Razumi svoj pusti druge pa kako bude (x2)
( Deniro )
www.ChordsAZ.com