[Lyric] Prezivljavanje (Ciklon)

Ovo nije zivot nego puko prezivljavanje
Iz trake u traku rizicno grubo prestrojavanje
Gluva soba je soba reanimacije
A moja soba moja soba moj kavez je
Hocu napolje iz aure dok pistolj mi je napunjen
Na podu su caure, a na stolu su pahulje
Imam previse vremena za kajanje i zaljenje
I premalo vremena za bacanje i stajanje
Kad svane me, progone moje stare geto navike
Starije nego patike da vrate me na ulice
Gde popio sam prve batine i rakije sto pamte se
Dugo me nema mada verujem da pamte me jer pamte sve
Malte ne, prvo ustanem pa alarm navijem
Danas je nova borba, opet navlacim rukavice
Boze, kako da se naviknem?
To je sjeban proces, isto kao odvikavanje
Nova zora - novi nalet inspiracije
Novi napad panike, misli crnje nego Punisher
Nade bez, kao nem cutim, ali napisem
Cuvam secanja mada polako gubim pamcenje
Predugo cekam da rane mi zacele
Losa dela, dobre namere
Dobri snimci, lose kamere
Djavo je direktor i trazi sekretarice
Svima sam dokazao da ne postoje granice
One su samo u glavi, samo ugraviraj to
Ulica radja ratnike pa stalno ratujemo
Komade pakovao, sada sam rasut na sto
Klinci rastu na tom, da bi ublazili bol
Na ranama so, imam bitove k´o painkillere
Istovremeno pricam na dve linije
Na prvoj djavo me zadirkuje
A na drugaj andjeo me smiruje
Ponestaje mi reci i ne prestajem se tresti
U glavi neprestano trešti, nanosi mi nemir
Ne predajem se bezim daleko od stvarnosti
Jer i kada spavam ko da davim se u reci
Opet ostajem bez svesti, dugo opstajem u senci
Ovi sati su mi dugi poput opsade na Berlin
I nesigurni nesto poput opklade na derbi
Nemam vise domet ali, ostajem na mrezi
Pisem ko Dostojevski, Sekspir i Cercil
Ali nista od nobela, jer svaki mi je rep stih
Na meti sam sebi, Boze molim te mi reci
Kako da prezivim kad ubijaju me gresi?